Сваки сабор, зборовање и фестивал имају своје поруке. Најзначајније су, свакако оне поруке које покрећу нешто добро. Добро је сачувати нешто од заборава и пропадања. Уосталом, свако поштовање и респект према нашој прошлости и одговорност према будућности дају нашем битисању прави смер и смисао.
Приче и ехо фестивала српског фолклора „Златни опанак“који се седму годину за редом одржава у Ваљеву у организацији Друштва за очување српског фолклора „Градац“, не само што су занимљиве, већ и злата вредне. Није претеранo рећи и необичне, јер уз ретке изузетке мало је било оних који су на почетку веровали да ће фестивал прерасти у једну од највећих фолклорних смотри не само у Србији већ и на Балкану. Оно на чему изгара на хиљаде девојака и младића, фолклораца свих генерација како из српских земаља тако и дијаспоре, од најшире али и стручне јавности добило је потврду да се ради о својеврсном културном догађају. Јер, чувати интерпретирати па и надограђивати, свеколико народно стваралаштво је чудесно одговоран и креативанм изазов и мисија.

Свих ових година у град на Колубари стизали су учесници из целе Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Бугарске,Румуније, Италије, Немачке, и Грчке. И ако се последњих неколико година фестивал одржавао у периоду глобалне економске кризе то их није спречавало да са пуно ентузијазма оптимизма и радости дођу на овај фестивал. Јер, како неко рече за фолклорце, они су као песници и једино знају да воле и несебично се радују ономе што раде. Скоро све њихове кореографије су изливи љубави и неодољиво се поклапају са легендама о српском опанку као тежаку,путнику,ратнику и уметнику.